Čigoja štampa, Beograd, 2014.
Ova monografija sa brojnim svedočenjima ljudi bliskih Verberu, biografskim i bibliografskim podacima, čuva uspomenu na neobičnog i višestruko darovitog čoveka Eugena, glumca, prevodioca, eksperta i istraživača. On je takvu monografiju zaslužio. Možda jednoga dana posluži nekom drugom piscu za roman o vremenu u kojem je dragi, izuzetni Verber živeo, da se ne zaboravi, o čoveku čiji su život i delo u mnogočemu poučni i inspirativni.
Čigoja štampa, Beograd, 2012.
Danas posle više od 70 godina, mi u ovoj knjizi tvrdimo da je uz stručnu ekspertizu i zaključak univerzitetskog profesora fotografije Đorđa Odanovića da je fotografiju s vešanja narodnog heroja Stevana Filipovića snimila 17-godišnja Slobodanka Vasić, fotografski učenik iz Valjeva. Snimak istorijskog trenutka sa vešanja Stevana Filipovića nalazi se u gotovo svim knjigama iz istorije koje se odnose na period Drugog svetskog rata i u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Čigoja štampa, Beograd, 2010.
Knjiga je enciklopedijskog karaktera i sadrži glavne biobibliografske podatke o Jevrejima koji danas u Beogradu imaju ulice sa svojim imenom. Od više od 8000 beogradskih ulica, 17 njih imaju nazive po istaknutim Jevrejima. U pregledno pisanom uvodu opisan je kratak istorijat urbanizacije Beograda u XIX veku. Jevrejska ulica u Zemunu (Judengasse) pominje se krajem XVII veka. U nazivima ulica, jevrejska imena i atribucije se beleže od 1872. Godine 1895.neke beogradske ulice imaju nazive Mojsijeva i Izariljeva što posebno svedoči o statusu i ugledu Jevreja u srpskoj državi i tadašnjem srpskom društvu.
Pressing, Beograd, 2005.
Ova knjiga nije posvećena Ženskoj strani lista „Politika“. U njoj su portreti žena i muškaraca s kojima sam se srela u vreme urednikovanja od 1995. do 2001. Nastala je u želji da zabeležim najlepši deo svojeg novinarskog rada provedenog na Ženskoj strani i otrgnu od zaborava ljudi koji su u to vreme uradili stvari koje su zasluživale da se nađu u novinama. Vremena su se otad promenila. Neki od njih i dalje rade svoj posao, drugi su ga promenili, treći su napredovali u svojim zvanjima, neki ostali isti. Ono što je značajno, to je da su svi ostali časni ljudi kao što su i tada bili. Na žalost, ima i onih koji više nisu među živima. Kaže se da „novine žive samo jedan dan“, pa sam stoga knjigu i sačinila u nadi da će ona živeti.
Ilustracije u knjizi Cvetko Lainović.
Jan Andrea, prevod s francuskog M.B.Koročkin-Davidović, Paideia, Beograd, 2001.
Jan Andrea je zakucao na vrata Margerit Diras u leto 1980. U Truvilu, nakon što joj je poslao nebrojeno pisama u toku pet godina. Više se nisu rastali sve do njene smrti 3.marta 1996.
Ova knjiga je ne samo književno svedočanstvo, nego i priča o neobičnoj ljubavi između mladog studenta i ostarele, svetski priznate spisateljice.
Istinska himna ljubavi.
Nagrada za najlepši ljubavni roman u Francuskoj na dan zaljubljenih 14.februara 2000.godine.
Interprint, Beograd, 2001.
U knjizi je prevashodno sabrano sve ono što je umetnik uradio za svog kratkog života. Uz popis i reprodukcije većine njegovih platna i crteža u knjizi su objavljene kritike povodom njegovih samostalnih i kolektivnih izložbi.
Ovom poslu pristupil smo s željom da običnom čitaocu i poznavaocu umetnosti damo sveobuhvatnu sliku života i rada slikara borca Baruha. Poslužiće ne samo upoznavanju dela i života jedne tragične ličnosti, već i nizom podataka i sociološkoj analizi srpskog međuratnog slikarstva.
NIRO Dečje novine, Gornji Milanovac, VINC, Beograd, 1988.
Knjiga o poznatoj herojskoj porodici dorćolskih Jevreja, napisana je 40-ak godina po završetku rata. Prvobitna ideja da to bude knjiga o braći Baruh delimično je proširena i na ostale članove porodice. Ovo je prva knjiga u tandemu Koročkin-Davidović. Štampana je u tiražu od 2000 primeraka. Danas se može naći samo u antikvarnim knjižarama i bibliotekama.
Čigoja štampa, Beograd, 2015.
Knjiga „Primili smo vaše pismo...“ predstavlja izbor autorskih tekstova objavljenih u „Politici“ (1977-1990). Posvećena je čitaocima čuvene podrubrike „Tragom pisama“ još čuvenije „Politikine“ rubrike „Među nama“.
Rubrika „Među nama“ jedna je od prvih u tek izašloj „Politici“ 1904. godine. Do danas nije prestala da objavljuje pisma čitalaca koji su kudili, hvalili, predlagali, podsećali...
Prilagođavajući se vremenu i željama čitalaca, ova rubrika je, vremenom menjala izgled zadržavajući sve vreme istog pisca-čitaoca.
Knjiga je omaž jednom vremenu sažetom između njenih korica.
Zahvaljujući pismima čitalaca autorka je prokrstarila celu bivšu domovinu – Jugoslaviju i „parče belog sveta“ . Zbog toga je knjiga delimično posvećena i onima koji veruju da je pravda dostižna, iako je ponekad bila samo iluzija.
Čigoja štampa, Beograd, 2016.
Hronika Jevrejske čitaonice najznačajnije jevrejske organizacije u Beogradu između dva svetska rata.
U knjizi je objavljen izbor popularnih predavanja najvećih srpskih i jevrejskih intelektualaca o poznatim ličnostima iz jevrejske istorije, nauke, kulture i drugih oblasti: Mojsije, Žorž Klemanso, Mozes Mendelson, Alfred Drajfus, Hajnrih Hajne, Kadmi Koen, Baruh Spinoza, Hajim Bjalik, Albert Ajnštajn, Baal Šem Tov, Ezra, Arnold Šenberg, Moše ben Majmon, Maks Liberman, Julije Filon Aleksandrijski, Anri Bergson, David Frišman, Ahad Haam, Benjamin Dizraeli, Leon Koen, Maks Nordau i mnogi drugi.